Моменат када нам је саопштено да је проглашено ванредно стање, којe подразумева престанак рада у васпитно образовним установама, је био један од тежих у овој години.
Месец март ...пролази ми кроз главу шта сам све обећала деци да ћемо радити...ливада, истраживање о биљкама, инсектима, приредба, пролећни карневал...осећам се ..као да сам их изневерила...
Али онда, неколико дана касније настављамо комуникацију путем viber групе. Иако потпуно скептично приступам свему томе, сутуација се значајно мења за врло кратко време.
Кључну улогу одиграли су овом случају- родитељи. Њихова жеља, труд и рад у реализацији примера активности које им шаљем, дала ми је дала неку нову енергију. Пружила ми оптимизам у овом не тако лаком периоду и мотивисала ме да проналазим још 101 начин да деци олакшам период изолације.
Ових дана читам по друштвеним мрежама како васпитачи нису радно ангажовани?!
О јесу, и те како..можда не толико транспарентно, али дају последњи атом снаге да мотивишу како децу тако и родитеље на креативан рад код куће. Гледам колеге како отварају странице, блогове, снимају вежбе, читају приче, сликају и праве дидактички материјал...
Браво за све колеге. Посебно браво за учитеље и наставнике који су стали пред камере ртс-а.
У нади да ће овај период брзо проћи...
Нема коментара:
Постави коментар